Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

У Београду је у уторак, полагањем венаца и низом пригодних догађаја обележена 100. годишњица херојске одбране Београда 1915. године. Тим поводом је, у име Града Београда, члан градског већа Стево Таталовић положио венце на Новом гробљу, на спомен костурницу бранилаца Београда 1915. године и на гробно место мајора Гавриловића. Минутом ћутања одата је почаст браниоцима отаџбине, после чега је Таталовић рекао да овај дан има посебну улогу у историји Београда.

"На данашњи дан пре 100 година су многи Срби стали у одбрану града, свог достојанства и нације", подсетио је Таталовић додавши да су они у том дану успели да покажу ко су и шта су били.

"У захвалност њима, за будућност Србије и Београда овај дан треба, морамо и хоћемо увек да обележавамо и да одамо пошту њима, а себи да трасирамо пут за будућност", истакао је Таталовић.

На данашњи дан 1934. године у Марсеју је убијен краљ тадашње Југославије Александар Карађорђевић. Хице у краља испалио је Владо Георгијев Керин, познат као Черноземски, члан македонског ВМРО-а (Унутрашња македонска револуционарна организација) који је и сам убијен одмах по атентату.

У атентату је убијен и шеф француске дипломатије Луј Барту. Краљ Александар I Карађорђевић рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу, као четврто дете кнеза Петра Карађорђевића, будућег краља Србије и Краљевине СХС, и Зорке Петровић Његош. Школовао се у Женеви, у Петрограду, Русији и Београду.

Одређен је за престолонаследника Србије 27. марта 1909, после одбијања његовог старијег брата Ђорђа да преузме престо. 

Српска православна црква данас празникује Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Овај празник, уписан у црквеном календару подебљаним словом, посвећен је ученику Исуса Христоса.

Свети Јован Богослов родио се у рибарској породици веома побожних људи, како су и њега одгајали. Постао је ученик Исуса Христоса заједно са братом Јаковом и, верује се, да је био омиљен ученик. Остао је са Богородицом под крстом када су разапели Исуса и обећао је да ће је чувати и служити јој све до њеног успења. После тога, отишао је у Ефес, добивши задатак да тамо шири Јеванђеље.

Био је прогањан, понижаван и мучен, али је успео да доста људи преобрати у хришћанство. На острву Патмос је написао Јеванђеље и Откровење, па је по доласку цара Нерве на престо, био ослобођен и вратио се у Ефес, где је наставио да преводи незнабожце у хришћанство.

Удружење новинара Србије (УНС) подсетило је да се навршавају 34 године од када су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијене колеге шабачке екипе Радио-телевизије Србије (РТС) - новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић. Мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо је на путу до болнице.

Аутомобил у ком се налазила екипа РТС-а нападнут је из заседе и изрешетан 9. октобра 1991. године. За тај злочин још нико није одговарао. Командант трећег батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов „Досије о убијеним и несталим новинарима” раније рекао да су новинари убијени у време када је на снази било примирје. 

Православна црква 6. октобра прославља Зачеће Светог Јована Крститеља, дан који симболизује испуњење Божије воље и милост према праведним родитељима, старом свештенику Захарији и старици Јелисавети. Овај празник подсећа на чудесно зачеће Јована у утроби Јелисавете, која је до тада била нероткиња, и истиче његову посебну улогу као Претече Христа.

Зачеће Светог Јована Крститеља догодило се јер је с њим Бог имао нарочито велике намере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу, Спаситељу света. Преко анђела својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намере. Како су се могла родити деца од старих родитеља?

На Новом гробљу у Београду обележене су 52 године од смрти Милунке Савић, српске хероине балканских и Првог светског рата, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, поручила је да је Милунка Савић била бранилац и хранилац и да њено највеће одликовање није било на прсима, већ у данашњој слободи.

Стаменковски је нагласила величину жене чија је храброст задивила савезничке генерале и цели свет, наводећи да су се све врлине које Бог може некоме да подари, окупиле у души и карактеру Милунке Савић, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.

Испред војног објекта „Кардаш” на Топчидеру данас ће чланови породице обележиiи su 21. годишњицу погибије гардиста Војске Србије и Црне Горе Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића, који су на том месту пронађени мртви 5. октобра 2004. године. Петог октобра 2004. године Војска Србије и Црне Горе саопштила је да су војници Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић погинули у време обављања стражарске службе на Топчидеру. Војна истрага је тврдила да се радило о убиству и самоубиству, док је независна државна комисија утврдила да их је убила трећа особа.

Влада Србије је 2016. године формирала комисију за разматрање чињеница и околности везаних за смрт гардиста, али према тврдњама адвоката породица убијених гардиста „владина комисија није ништа урадила”.

Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја током Другог светског рата обележен је државном церемонијом код Централног споменика у Спомен-парку "Јајинци".

Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина. Комисија за утврђивање ратних злочина, која је формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи.

У Јајинце су редовно довођени и стрељани логораши из Бањичког логора, а као место за стратише изабрано је бивше војно стрелиште у близини Јајинаца, испод Авале, као најподеснији простор како за погубљења десетина хиљада људи, тако и за сахрањивања оних који су убијени угљенмоноксидом у душегупкама.

На данашњи дан 1906. на Радио-конференцији у Берлину Ес-О-Ес (SOS) установљен је као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија је ступила на снагу у јулу 1908.

Сама реч није скраћеница ни од чега, иако постоје различите теорије да значи различите ствари, на пример: “Спасите наш брод” (Save Our Ship), “Спасите наше душе” (Save Our Souls), “Пошаљите помоћ” (Send Out Succour)... Комбинација је одабрана због једноставног начина слања сигнала Морзеовом азбуком –  три кратка – три дуга – три кратка тј. • • • — — — • • •. То је најкраћа и најједоставнија реч у Морзеовом коду. Избор и јесте начињен и баш због тога што не значи ништа па је могао бити међународно прихваћен.

The day, formally designated a federal holiday in 2021, honours survivors of Canada’s residential school system, as well as the children who never returned home.

The National Day for Truth and Reconciliation coincides with Orange Shirt Day, which was started by residential school survivor Phyllis Webstad in 2013 to raise awareness about the lasting harm the residential school system caused.

In 1973, six-year-old Webstad attended her first day of school at St. Joseph’s Mission, where her favourite orange shirt, given to her by family, was taken away and never returned... ДАЉЕ

Truth and Reconciliation Day events in Waterloo Region, Guelph and Brantford

CTVNewsKitchener.ca