Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Српска православна црква и њени верници данас обележавају два празника посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.

Сматра се да је Јеванђеље по Луки треће јеванђеље у Новом завету написано око 60. године. У основе хришћанске проповеди спадају Јеванђеље по Луки и Дела Светих апостола. Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и један од писаца четворојеванђеља. Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу.

Позната је "икона у икони" која представља Светог Луку и у перспективи иконе Богородице коју светитељ осликава.

Празник ‘Ноћ вештица’ традиционално се обележава у многим западним земљама 31. октобра, а нарочито је популаран у Канади и САД-у, где на производе за прославу, годишње потроше тек нешто мање него за прославу Божића. Прослава ‘Ноћи вештица’ има корене у келтском празнику Самхаину и првобитно је била пагански обичај одавања почасти мртвима.

Данас је то прилика за децу и одрасле да избором костима заплаше једни друге, док трговци у малопродаји очекују да ће зарадити три милијарде и три стотине милиона долара, пет одсто више него прошле године, навео је „Глас Америке”. 

За ‘Ноћ вештица’ се традиционално издубе и украсе бундеве, помало аветињски се украсе куће и служи се храна. 

Српска православна црква прославља данас празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот.

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски.

После смрти родитеља, девица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, где се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину. 

Светог Јакова Туманског - пресвучене мошти светитеља

У манастиру Тумане први пут је обележавен празник Обретења моштију Светог Јакова Туманског, који је недавно уписан у календар Српске православне цркве. Тим поводом, пресвучене су мошти светитеља, због чега су верници досли са целог Балкана.

Прво званично обележавање празника Обретења Светог јакова у Манастиру Тумане је завршено литијом којом су његове мошти пронете између верника, како би сви могли да дотакну његов ковчег и на тај начин добили благослов.

Догађај је почео литургијом и причешћем, а после тога су мошти светитеља пресвучене и кренула је литија. У литији је пронет и делић моштију Свете Петке, које су недавно откривене код игуманије Серафиме, игуманије Манастира Свете Петке на Охриду.

Дирекција за мере и драгоцене метале је званично саопштила да се у овој години прелазак на зимско рачунање времена обавља 26. октобра. У три сата ујутру, казаљке ће се вратити један сат уназад, на два сата. Прелазак на зимско рачунање времена регулисан је Законом о рачунању времена, а пракса је да се врши сваке године, последњег викенда у октобру, током ноћи између суботе и недеље.

Зимско рачунање времена остаће на снази све до последњег викенда у марту 2026. године. Ова промена, мада рутинска, увек изазива дискусије о сврсисходности померања сата и његовом утицају на здравље и економију.

Политика онлајн

Због чега још увек померамо казаљке

Светом архијерејском литургијом у Цркви Светог Саве у Дежеви завршено је дводневно обележавање 850 година од рођења Светог Саве, првог српског архиепископа, просветитеља и утемељивача духовног и културног идентитета српског народа.

Архијерејску литургију поводом освећења храма служио је патријарх Порфирије, заједно са архијерејима Српске православне цркве.

Претходно су Српска православна црква и Епархија рашко-призренска у Новом Пазару обележиле овај велики јубилеј и Свечаном академијом. Обележавању јубилеја присуствовао је и један део министара у Влади Републике Србије.

Данас jе обележена 113 година од Кумановске битке на Зебрњаку у Северној Македонији. Велика победа код Куманова била је прва српска победа у Првом балканском рату и најавила скори крај турске владавине на Балкану.

Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године између српске и турске војске. Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обе војске јуриле једна према другој.

Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије, почетни турски напад је одбијен, а битка добијена изненада. Турска Вардарска армија била је разбијена и повукла се ка Скопљу, Штипу и Велесу.

РТС

Обележена 113-годишњица Кумановске битке

Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату обележава се данас поводом једног од најпотреснијих догађаја у српској историји. Немачки окупатори су као одмазду за погибију десет својих војника и рањавање 26 у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пешадијског пука Вермахта, у Шумарицама 21. октобра 1941. године стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, међу којима и 300 ученика средњих школа и њихове професоре.

Одлука окупатора да уследи одмазда у Крагујевцу донета је после напада устаника 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац, између села Бара и Љуљака, када је немачка колона дочекана у заседи.

Српска православна црква данас обележава празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху који је у народу познатрији као Срђевдан.

Судећи према броју цркава Свети Сергија и Вакха у приморју и залеђу јужног Јадрана, Срђевдан је у средњем веку био распрострањен празник, са вероватно знатним учешћем становништва у обележавању те крсне славе.

После цветања овог култа у Сирији од 4. до 7. века, простор западног Балкана представљао је регион са снажним упориштем култа Св. Сергија и Вакха током већег дела средњег века.

Поштовање култа Св. Сергија и Вакха остало је и даље заступљено у својој постојбини, међу хришћанима Сирије и Либана.

Дан ка­да се на вр­ху па­ла­те „Ал­ба­ни­ја” за­ви­јо­ри­ла пр­о­ле­тер­ска за­ста­ва зва­нич­но је пр­о­гла­шен за пра­зник сло­бо­де, иако су бор­бе у, и око пре­сто­ни­це тра­ја­ле од по­чет­ка оку­па­ци­је, а ка­да би се све уде­ну­ло у ка­лен­дар, цр­ве­нео би се као ру­жа. Али, од тог 20. ок­то­бра, пре 81 го­ди­нe, у Бе­ли град ни­је кр­о­чи­ла ту­ђин­ска но­га, ма­да је би­ло уза­луд­них по­ку­ша­ја, и не­гда­шњих са­ве­зни­ка, и осве­до­че­них не­при­ја­те­ља.

У опе­ра­ци­ја­ма осло­ба­ђа­ња Бе­о­гра­да, јед­ној од нај­ве­ћих на Бал­ка­ну у то­ку Дру­гог свет­ског ра­та, на ол­тар сло­бо­де жи­вот су по­ло­жи­ла 2.953 бор­ца из ре­до­ва НОВЈ-а, нај­ма­ње 960 при­пад­ни­ка Укра­јин­ског фр­он­та Цр­ве­не арми­је, и ни­кад до кра­ја уста­но­вљен бр­ој Бе­о­гра­ђа­на, оних ко­је је во­ди­ла и са­ма слут­ња сло­бо­де. А и они су би­ли хе­ро­ји а не ци­вил­не жр­тве, и њи­хов је до­при­нос био не­мер­љив.