Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују јулијански календар.
Прослава Божића, празника рођења Исуса Христа, најрадоснијег догађаја у хришћанском свету.
Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија.
Православни верници данас обележавају Бадњи дан када се пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника - Божића. На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Под куће се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ.
Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде.
Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника.
Српска православна црква (СПЦ) и верници 5. јануара обележавају празник који се назива Туциндан.
Туциндан је празник који увек пада дан пред Бадњи дан, односно два дана пре најрадоснијег хришћанског празника Рождество Христово - Божић.
Тога дана се коље или припрема печеница, односно печење за Божић. Некада се печеница тукла - убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокошку.
СПЦ и верници данас обележавају празник Оци, у народу познат и као Очеви или Очићи. Овај празник увек пада у прву недељу пред Божић. На тај дан деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Детињце или мајке на Материце. Деца онда честитају празник, а очеви им деле слактише и друге поклоне и на тај начин се "дреше".
"За Оце се мисли да су крсно име свију људи који су се оци називали", навео је Вук Караџић. Обичај је да се на Оце везују сви мушкарци, како укућани, тако и они који су вам дошли у кућу, а који имају децу. Ноге им се везују за неки предмет као што су кревет, столица, сто, како не би могли да устану.
Прва слава у Новој години је Свети Игњатије, познат као Богоносац.
Свети Игњатије, ученик Јована Богослова, познат је још и као Игњатије Антиохијски. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете. Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви. Одбио је да призна идолопоклонство, због чега је 106. године у Риму бачен лавовима.
Звери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.
У нашем народу, данас се не раде тешки послови, нарочито женски. Понегде се овај дан, који обилује ритуалним радњама, назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић.
Слави се и као крсна слава.
РТС, Нада Руменић Петрић
Широм света дочекује се Нова година. Први су у 2026. закорачили становници пацифичких држава Самое и Кирибата, а последњи ће Нову годину дочекати становници Америчке Самое, Хаваја и острва Хауланд.
Велики ватромет изнад сиднејске луке
Традиционалним великим ватрометом изнад сиднејске луке, Аустралијанци су обележили наступање нове, 2026. године. Сат времена пре уласка Аустралије у 2026. годину, одржан је минут ћутања за жртве напада на сиднејској плажи Бонди. Мост Сиднеј Харбор је осветљен , а на конструкцију су пројектовани менора, голуб и речи "јединство" и "мир". Обавештења емитована унутар железничких станица позивала су путнике да укључе батеријске лампе на својим телефонима у 23 часа по локалном времену у знак солидарности са жртвама и свима који су погођени тим терористичким нападом.
Удаљена заједница Камерон Корнер, на тромеђи аустралијских савезних држава Квинсленд, Јужна Аустралија и Нови Јужни Велс, вечерас ће дочекати Нову годину чак три пута. Ова необична прослава одржава се више од 20 година, а омогућена је различитим временским зонама и применом летњег рачунања времена у три државе. Сваки пут када у једној од њих откуца поноћ, славље почиње изнова.
Мештанка Кејт Озман учествује у трострукој новогодишњој прослави још од 2000. године. Она дочекује госте у продавници која уједно служи и као паб, а затим се славље у 23 часа сели око 400 метара даље, до граничног обележја познатог као „угаони стуб“, где се приређује ватромет за сваку Нову годину.
Православни верници обележавају данас Материце, највећи хришћански празник мајки и жена, који увек пада у другу недељу пред Божић. Тога дана, према обичају, деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад вежу мајкама ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Детињце.
Мајка се претвара да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а она онда дели поклоне и на тај начин се "дреши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се "дреше" колачима или неким другим слаткишима.
Обичај "везивања" и "дрешења" представља много више од пуке игре укућана, јер се њиме потврђује веза љубави којом су повезани сви чланови хришћанске породице.
Римокатоличка црква, протестантске и Англиканска црква, као и неке православне цркве које су прихватиле ново рачунање времена, данас прослављају Божић.
Према јеванђеоском предању, Исус Христос је рођен 25. децембра у Витлејему па се, уз разлике у календарима, тај датум као почетак нове ере и нове историје човечанства поштује у целом хришћанском свету.
У хришћанству се верује да је Христово рођење донело светлост истине људском роду и да је тим догађајем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља. Верници у католичким и другим црквама западног обреда на Божић се клањају јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом.
Ауторска права Радио Оаза 2026